ПОЕЗИЈА, МЛАДЕ РЕКОВАЧКЕ ПЕСНИКИЊЕ, ЈОВАНЕ МЛАДЕНОВИЋ

Синоћ је у Галерији библиотеке у Рековцу представљена поезија младе, рековачке песникиње, Јоване Младеновић рођена је 20. јануара 1989. године у Јагодини. Основну школу похађа у Рековцу, а затим гимназију „Светозар Марковић“ у Јагодини. Даље школовање наставља на студијама на Високој школи за пословну економију и предузетништво у Београду, где завршава мастер студије. Члан је Удружења писаца „Поета“.

До сада је написала шест књига поезије. Прву збирку песама издала је 2012. године под називом „Тежак заборав“, затим следе збирке; „У мрежи живота“, 2013. године; „Земља туђег срца“ , 2016. године, „Букет белих ружа“, 2017. и збирке „Удица“ и „Плач срца мога“, 2018. године. Поред поезије ужива и у сликарству,свира гитару, а члан је и Удружења планинара и риболоваца.

Јована Младеновић кроз своје песме пева о љубави на себи својствен начин нежно и из душе као што је и љубав.Њена поезија велича љубав и оне који знају да воле а жигоше сваког ко је није достојан. Меланхоличним поетским изразом корачајући замамним просторима процвалог живота Јована верно осликава тај живот, све лепоте и недаће које исти носи у себи. У њеним песмама препознаћемо и меланхолију и тугу, али и љубав и бунтовни садржај принетих рима као доказ доследне индивидуалности и оригиналности. Управо зато што не трага за заводљивошћу стиха, већ прича о искреној љубави, која углавном нема срећан, крај ауторка потврђује своју особеност. Поезија Јоване Младеновић сведочи да она стасава у врсног песника чије време тек долази. Приказ младе песникиље дао је Владимир Степановић, професор српског језика и књижевности, који је и био модератор вечери. Мина Милановић, ученица првог разреда рековачке средње школе, током вечери је казивала Јованине песме и употпунила вече поезије, осећања и музиком.