„SA TOBOM JE DOŠLO PROLEĆE“, ANE ŽIVKOVIĆ

Promocija romana „Sa tobom je došlo proleće“ u OŠ „Svetozar Marković“, u Rekovcu, za učenike od prvog do šestog razreda, Dečje odeljenje biblioteke u Rekovcu, nastavlja da obeležava Svetski dan dečje književnosti. Autor romana za decu je Ana Živković iz Kragujevca.

Imamo problem ako hoćemo precizirati šta je književnost za decu u ovom trenutku. Njena prvobitna namena, da poduči, više nema tu moć. Vreme ubrzano menja vrednosti kojih se treba držati. Zapravo, u spoznavanju sveta, sve je veći raskol između nas koji smo rođeni pre pojave interneta i ostalih „ pametnih sokoćala“ i sada već punoletne generacije koja takav svet ne može ni da zamisli.
Ipak, u knjizi „Sa tobom je došlo proleće“ , Mali Princ ove pripovesti, Lazar uspeva da spozna svet, čist, bez virtualnih primesa, što je moguće verovatno još samo u onim zemljama gde interneta nema, deca više ne mogu da razmišljaju kao mi predinternetski ljudi. Ali ovo je utopijska knjiga, a Ana Živković u ulozi Dositeja i drugih prosvetitelja pokušava da poduči. Još uvek veruje da se pravim vaspitanjem može voditi „zdrav, srećan i uspešan život“ . Mali Princ, Lazar podučava roditelje, a ne svoje vršnjake. Ovde imamo paradoks, deca, koja bi po nameri autorke morala biti čitalačka publika, ovde su predstavljeni kao Narcisi. Škola je puna Narcisa. Narcis je tragičan mitološki lik koji umire gledajući svoj odraz, beznadežno zaljubljen u sebe. „Pametna sokoćala“ su od nas načinile Narcise i tu se više ništa ne može učiniti.
Ovo je knjiga za sve one koji osećaju da nešto nije u redu sa ovakvim svetom, i to nema veze sa godinama. Mogu već klinci da primete tako nešto. Većini naravno, ništa ne smeta, sve je u redu, samo se treba socijalizovati. Ali kada je većina bila u pravu, osim kad se saopštavaju izborni rezultati?
Garava je Lazareva ruža. U čeljustima svakog zla koje je moglo da snađe jedno dete, ali ruža koja će na kraju procvetati, a ovde je predstavljena kao suprotnost Lazaru. Problem nisu deca, problem su roditelji. Opet se utopijski slikaju likovi idealnih roditelja tj. njihovog uticaja na detinju sudbinu. Kroz takvu sliku nam se otkriva Ana kao humanista i prosvetitelj, kao neko ko veruje u čoveka, pravilno vaspitanje.
Ali vaspitavanje su odavno preuzeli mediji, porodica kao što je Lazareva, možda čak više i nije moguća, a dečak Lazar koji bi bio ovako vispren i govorljiv kao Kolja Krasotkin kod Dostojevskog, više služi da iskaže spisateljkine stavove; on deluje kao da je našao sebe samo zato što ima dobre roditelje.
U pastoralnom ambijentu rađa se ljubav između dece, bez posredstva interneta, prosto kroz prepuštanje prirodi, u ambijentu bajke, napuštenoj scenografiji bajke. Ovde nedostaje samo negativan lik. Glavni zloća koji bi preuzeo na sebe ve moguće bedastoće ovog, ovakvog sveta. On nedostaje, ali je zato pojačan didaktički ton, saveta ima mnogo, pouka, uputstava, možda zato što je glavni zloća sam Narcis, kolektivno stvorenje što se udubilo u ekran telefona i nikoga osim sebe ne vidi.
U Rekovcu, u osnovnoj školi, aktivnosti su bile posvećene povezivanju knjige i modernih tehnologija, što je i jedna od 20 tema, koje Ana Živković obrađuje u knjizi „Sa tobom je došlo proleće“. Uz kratku igru otkrivanja osećanja, Ana je dočarala prisutnima kako na decu utiče kada ih ignorišu, ne govore istinu, ali i kada ih ohrabruju. Veoma je važno da deca, već u najranijem uzrastu, otkriju vrednost knjige, kao bi se probudila ljubav prema pisanoj reči, ali i stekla navika čitanja. U ovoj knjizi nema negativaca, već samo običnih svakodnevnih priča i dogodovština jednog dečaka i devojčice.