„СА ТОБОМ ЈЕ ДОШЛО ПРОЛЕЋЕ“, АНЕ ЖИВКОВИЋ

Промоција романа „Са тобом је дошло пролеће“ у ОШ „Светозар Марковић“, у Рековцу, за ученике од првог до шестог разреда, Дечје одељење библиотеке у Рековцу, наставља да обележава Светски дан дечје књижевности. Аутор романа за децу је Ана Живковић из Крагујевца.

Имамо проблем ако хоћемо прецизирати шта је књижевност за децу у овом тренутку. Њена првобитна намена, да подучи, више нема ту моћ. Време убрзано мења вредности којих се треба држати. Заправо, у спознавању света, све је већи раскол између нас који смо рођени пре појаве интернета и осталих „ паметних сокоћала“ и сада већ пунолетне генерације која такав свет не може ни да замисли.
Ипак, у књизи „Са тобом је дошло пролеће“ , Мали Принц ове приповести, Лазар успева да спозна свет, чист, без виртуалних примеса, што је могуће вероватно још само у оним земљама где интернета нема, деца више не могу да размишљају као ми прединтернетски људи. Али ово је утопијска књига, а Ана Живковић у улози Доситеја и других просветитеља покушава да подучи. Још увек верује да се правим васпитањем може водити „здрав, срећан и успешан живот“ . Мали Принц, Лазар подучава родитеље, а не своје вршњаке. Овде имамо парадокс, деца, која би по намери ауторке морала бити читалачка публика, овде су представљени као Нарциси. Школа је пуна Нарциса. Нарцис је трагичан митолошки лик који умире гледајући свој одраз, безнадежно заљубљен у себе. „Паметна сокоћала“ су од нас начиниле Нарцисе и ту се више ништа не може учинити.
Ово је књига за све оне који осећају да нешто није у реду са оваквим светом, и то нема везе са годинама. Могу већ клинци да примете тако нешто. Већини наравно, ништа не смета, све је у реду, само се треба социјализовати. Али када је већина била у праву, осим кад се саопштавају изборни резултати?
Гарава је Лазарева ружа. У чељустима сваког зла које је могло да снађе једно дете, али ружа која ће на крају процветати, а овде је представљена као супротност Лазару. Проблем нису деца, проблем су родитељи. Опет се утопијски сликају ликови идеалних родитеља тј. њиховог утицаја на детињу судбину. Кроз такву слику нам се открива Ана као хуманиста и просветитељ, као неко ко верује у човека, правилно васпитање.
Али васпитавање су одавно преузели медији, породица као што је Лазарева, можда чак више и није могућа, а дечак Лазар који би био овако виспрен и говорљив као Коља Красоткин код Достојевског, више служи да искаже списатељкине ставове; он делује као да је нашао себе само зато што има добре родитеље.
У пасторалном амбијенту рађа се љубав између деце, без посредства интернета, просто кроз препуштање природи, у амбијенту бајке, напуштеној сценографији бајке. Овде недостаје само негативан лик. Главни злоћа који би преузео на себе ве могуће бедастоће овог, оваквог света. Он недостаје, али је зато појачан дидактички тон, савета има много, поука, упутстава, можда зато што је главни злоћа сам Нарцис, колективно створење што се удубило у екран телефона и никога осим себе не види.
У Рековцу, у основној школи, активности су биле посвећене повезивању књиге и модерних технологија, што је и једна од 20 тема, које Ана Живковић обрађује у књизи „Са тобом је дошло пролеће“. Уз кратку игру откривања осећања, Ана је дочарала присутнима како на децу утиче када их игноришу, не говоре истину, али и када их охрабрују. Веома је важно да деца, већ у најранијем узрасту, открију вредност књиге, као би се пробудила љубав према писаној речи, али и стекла навика читања. У овој књизи нема негативаца, већ само обичних свакодневних прича и догодовштина једног дечака и девојчице.