ИЗЛОЖБА „АРХЕОЛОШКО НАСЛЕЂЕ ОПШТИНЕ РЕКОВАЦ“

У галерији Народне библиотеке „Др Милован Спасић“ у Рековцу, прошлог понедељка је отворена изложба „ Археолошко наслеђе Општине Рековац“, аутора Александра П. Ристића из Течића.За постављену изложбу је владало велико интересовање, јер је први пут заступљена једна ретка и вредна тема о археолошком наслеђу, за које грађани нису можда знали да и постоји. „Општина Рековац заузима централни део Републике Србије и налази се у југоисточном делу Шумадије, који је познат под географско-историјским именом Левач. Археолошка истраживања ове области нису обављена у довољној мери и стпен изражајности се још увек налази на почетном ступњу. за нешто воше од пола века, обављено је свега неколико заштитних археолошких ископавања, док је прво и једино систематско истраживањ спроведено 1960. године на праисторијском локалитету у Течићу“ ( из каталога Александра П. Ристића).
Александар Ристић је дуготрајно прикупљао материјал и  бавио се  научно-истраживачким радом. “ У питању је прва археолошка изложба у општини Рековац, да су приказани, репрезентативна налазишта, споменици и предмети који потичу са археолошких  ископавања, поклона и откупа са ове територије и да су у нашој општини налазе неки од најзначајнијих локалитета, не само у овој области него и шире, попут праисторијског налазишта Упоље у Течићу, и средњевековни споменици, манастири Жупањевац и Каленић,“ рекао је  аутор на отварању.

Изложбу је отворио др Немања Марковић,са Археолошког института у Београду, истакавши „ да је у питању веома археолошка богата област наше земље, а сама изложба има занимљив едукативни карактер из које може много тога да се научи“.

Александар Ристић је дипломирао и мастерирао на Одељењу за археологију Филозофског факултета у Београду, где је и на докторским студијама. Област интересовања је национална средњевековна археологија, а на докторским студијама се бави раносредњевековним утврђењима на централном Балкану.

Учествовао је на ископавањима у Жупањевцу, Превлаци код Тивта, Дупљаји код Беле Цркве, на планини Рудник и на заштитним ископавањима у јужном Банату. Објављивао је радове у часописима: Корени, Љубостињским приношењима, а ускоро му излази један рад у Зборнику Завичајног музеја Рума.

Изложбу су посетили археолози из Крагујевца, Младеновца, Трстеника и грађани општине Рековац.

Општина Рековац је препознала вредност и значај археолошког истраживања Александра П. Ристића и помогла да се изложба финансијски реализује. Туристичка организација општине Рековац је издавач ове изложбе, подршка Народна библиотека у Рековцу и Удружење грађана „Стара школа“, Медвеђа,  графички дизајн је урадио Бошко Протић из Крагујевца, а штампа „Графика Трумпић , Јагодина.