„LEPTIR NA TESTIJI KOSARE PAVLOVIĆ“ BOŠKA PROTIĆA

U Narodnoj biblioteci „ Dr Milovan Spasić“ u Rekovcu, 20. februara je  rekovačkoj  publici predstavljen  roman „Leptir na testiji  Kosare Pavlović“, autora Boška Protića iz Kragujevca. O knjizi je govorio Miloš Škvoro, novinar, pisac iz Kragujevca, odlomke iz knjige je čitala Vasilija Stepanović, učenica OŠ „Svetozar Marković „ u Rekovca, a domaćin večeri je bio Aleksandar Ristić, zaposlen u Biblioteci.

Bez Kosare Pavlović, ne bi bilo ni Jerotija Pavlovića, čiji se „Leptir na bajonetu“ tema prethodnog romana Boška Protića , preselio na testiju njegove žene Kosare.

Roman o Kosari je roman o suštini ženskog bića, o učiteljici, vidarki i hraniteljki koja daleko od ratišta, duboko u pozadini svetskih dešavanja, i sama i usamljena u nekom od brojnih ratom obezmuženih srpskih sela,ima samo jedan cilj, sačuvati decu i dom.

Njen je front tu oko kuće u kojoj živi, a svaka ranom zorom umešena pogača, svaki tanjir tople čorbice, svaka izlečena dečja prehlada jedna je dobijena bitka. Kosara iz svoga rata u kome, skromno se držeći svoje uloge, nesvesna do delanja po čistom instinktu, izlazi kao pobednica.

Ovako Boško Protić od života i preživljavanja prepisuje muku svekoliku žene koja isprati svog domaćina i ratnika i ostane da bije svoje bitke kraj ognjišta sa punim naručjem nejači. Žene koja od muke otima videlo da procepa mrklinu, da sećanjem obasja i kao luč svetlosni ponese i prenese dalje…

Ovako Boško Protić ispisuje sudbinu žene-mučenice, žene heroja, žene u ratnom vihoru koja čuvajuć decu, kuću, okućnicu i obraz čuva i uspeva da sačuva korenje, jer bez korenja nema ni drveta a kamoli roda i poroda… Ovako rečima podiže spomenik svim majkama koje su decu ko piliće natkrilile i sačuvale dok su im parnjaci u rovovima i u jurišima zemlju branili…

Ovako kuje ordenje i kolajne za sve bezimene i bezvremene…

Ovako u romanu “Leptir na testiji” ostavlja trag u vremenu i zaorava brazdu u pamćenju…

Kosara je metafora ženske veličine u svakom pogledu: čvrsta u svojim uverenjima i stavovima, trpeljiva, postojana u nevolji, koja jasno razlikuje obavezu stvarnosti od pustih snova. Kosarina priča nije samo istorijski  (auto) portret žene jednog doba. To je lekcija nesebičnog davanja koje je savremeni vrednosni sistem potisnuo. Lekcija koju smo zagledani u sopstvena ogledala, prskočili. I možda upravo zbog toga ostali uskraćeni za osećaj zadovoljstva i sreće koji je ona baš tu nalazila. Jednostavni tradicionalni obrasci življenja ispisuju istoriju.

Knjiga obiluje slikama iz svakodnevnog života u ratno vreme, opisano samo u kratkim prikazima, iza kojih stoje dubine stradanja onih koji su ostali da čekaju ratnike. Kao što rekoh, knjiga koja se čita barem dva puta i tema o kojoj se razmišlja nebrojeno puta pošto je pročitana.

Na predstavljanju knjige se dogodilo nešto interesantno: standardni šablon predstavljanja knjige gosti su promenili u jednom detalju (naizgled sitnom): bez veleumnih i visokoparnih reči, komparacija, egzaltacija, klasifikacija, komplimentiranja i umnog pričanja – o knjizi je govorio ČITALAC!

Običan, a elokventan, nenametljiv, a zanimljiv – Miloš Škorić je divno uradio težak posao: zaintresovao je publiku! (A koja bi smela da bude druga svrha organizovanja ovakvih događaja?). Uspeo je da „zarazi“ prisutne radoznalošću prenoseći im svoj čitalački doživljaj „Leptira na testiji Kosare Pavlović“.

Da je ideja (da publici govori „jedan od njih“) bila dobra dobili smo potvrdu kroz nepodeljenu pažnju tokom predstavljanja i kasnije, učešća u razgovoru o temi knjige.

U Rekovcu su izostali mučnina i prezir prema besmislu načina na koji se predstavlja napisano a koji autora prate decenijama (i kao slušaoca i kao učesnika).

Za ovaj uspeli eksperiment autor je zahvalio: rekovačkoj publici koja mu je poklonila vreme, Milošu Škoriću koji je podelio svoje čitanje „Leptira na testiji Kosare Pavlović“, Aleksandru Ristiću, mladom čoveku koji je profesionalno i diskretno artikulisao druženje, Vasiliji Stepanović za nadahnutu interpretaciju odlomaka i Narodnoj biblioteci „Dr Milovan Spasić“ na čelu sa Biljanom Tomić koja je bila organizator i domaćin događaja.