Neodoljivi „Mravac Mrav“ Jelice Greganović

Jelica Greganović je poznata po knjigama koje zasmejavaju odrasle, a sada je odlučila da nasmeje i decu. Sjajna knjiga za najmlađe i sve koji se tako osećaju.

Mnogi detalji i neodoljivi likovi knjige „Mravac Mrav“ sigurno će čitaoce vraćati na brojna iščitavanja jer donosi mnogo zabave i smeha, divne ilustracije i (bar) jednu veoma važnu poruku.

Predstavljamo vam majušne junake velikog srca u priči o najvažnijoj stvari na svetu – ljubavi. (više…)

LETO KAD SAM NAUČILA DA LETIM

Odlazak na more s bakom u posetu kod druge bake svakako ne zvuči kao letovanje iz snova jedne tinejdžerke. A kada se sve dešava na Hvaru, gde ne poznaješ nikog i ne razumeš reči i običaje, pa ni zašto tvoja baka plače pri susretu sa sestrom, letovanje počinje da liči na košmar. Glavna junakinja Sofija povlači se u knjige, muziku i sanjaraenje u nadi da će joj tako brže proći vreme. Ali leto je puno iznenađenja i Sofija polako otkriva da i u malom mestu ima ljudskih priča dostojnih romana, a da se nekad s bakom i rođacima koje jedva poznaješ može lepše ispričati nego s najboljom drugaricom iz odeljenja. Ako pročitaš ovu knjigu, naučićeš da letiš ili da se bar malo podigneš od zemlje….. (više…)

Od čitanja se raste

Jasminka Petrović je najpopularnija i najprevođenija srpska dečja književnica. Kreativni centar objavio je nekoliko njenih knjiga. U ediciji Bez dlake na jeziku izašle su knjige. Seks za početnike, Škola, kako postati i ostati glup, Bon ton. Najstrašniji dan u mom životu je roman namenjen starijim osnovcima, za koji je dobila nagradu Rade Obrenović za najbolji roman za decu objavljen 2006.godine. Duhovite zbirke priča Riba ribi grize rep i Kaži teti dobar dan, namenjene su mlađim osnovcima. Neki od njenih priručnika našli su i svoj put u svet. Priručnik seks za početnike je najpopularniji jer je preveden na davdeset i pet jezika. (više…)

ATLAS OPISAN NEBOM Goran Petrović

Potpuno neobuzdan ispad imaginacije retkost je koja se mora odmah zabeležiti. Knjiga Gorana Petrovića Atlas opisan nebom čitav je jedan maštoviti i zanosni romaneskni Mlečni put, oluja duhovitih iskrica pokrenutih romanesknim bajanjem koje uprkos logici i naoko strogoj vlasti prosvećenog uma dopire iz nekog starog paganskog običaja skrivenog u priči.

Atlas opisan nebom je, paradoksalno, knjiga koja postupkom budi sećanja na mnoge knjige (Šeherezada, Dekameron, Borhes, Pavić, Ende), ali koja, upravo po retkosti, baroknosti i gozbenosti mašte u njoj, ni na jednu od tih knjiga uistinu ne liči. Ovaj roman pomaže čitaocima da putujući njegovim složenim ukrštenim pričama borave u idealnom boljem svetu. (više…)

Prozraci Svetlana Velmar-Janković

Nisam htela da govorim, htela sam da ćutim. Gledala sam, kroz magličastu koprenu što je postojala samo u meni, to voljeno lice odjednom tako udaljeno. Želela sam da me majka odvede nekud iz te ledene kuće pune tmine, od tih nepoznatih ljudskih stvorenja koja su stalno bila oko mene sa svojim mirisima, rečima, koracima, ali sam znala da ona to ne može, da mi nemamo kud jer se dogodilo nešto zbog čega su i moji roditelji, nekada moćni, postali nemoćni.

Dramatični događaji opisani u ovoj knjizi su uspomene Svetlane Velmar-Janković na svoju najraniju mladost, na lično iskustvo evropskog sumraka krajem tridesetih godina XX veka, na doba okupacije Kraljevine Jugoslavije i, najzad, srpskog društvenog i građanskog sloma posle savezničke pobede nad fašizmom i ulaska partizanskih i sovjetskih trupa u ratom razorenu zemlju. (više…)

Ubiti pticu rugalicu Harper Li

Iz perspektive Skaut Finč, šestogodišnje devojčice odrasle u malom gradu na jugu zemlje, Harper Li na duhovit i autentičan način kritikuje rasne i klasne predrasude u američkom društvu tridesetih godina prošlog veka. U učmaloj sredini ogrezloj u nasilje i hipokriziju, moralna snaga jednog čoveka, advokata Atikusa Finča, podsetiće stanovnike Okruga Mejkom, ali i samog čitaoca, koliko je teško i važno istrajati u tome da se bude čovek. Braneći crnca optuženog za silovanje bele žene, Atikus staje u odbranu ljudskog dostojanstva i vere u ispravnost zakonodavnog sistema. Zahvaljujući snazi svog karaktera on se tako svrstava u red onih retkih junaka koji prevazilazeći okvire jednog književnog dela postaju simbol univerzalne pravičnosti. (više…)

KAD ZVONA ZANEME, Vlada Arsić

Roman Kad zvona zaneme predstavlja literaran prikaz jedne od najvećih, ako ne i najveće pošasti u istoriji moderne Srbije – epidemije pegavog tifusa. Bolest se javila u jeku Velikog rata, u senci još veće nesreće, pa nije čudno što je ovaj strašni događaj gotovo danas i zaboravljen.

A o kakvom je pogromu reč, dovoljno govore podaci: za šest meseci, od decembra 1914. do maja 1915. godine, u Srbiji je od pegavca umrlo najmanje 150 hiljada ljudi, dok je „strašna“ epidemija ebole u zapadnoj Africi, o kojoj je brujao čitav svet, za šest godina usmrtila jedva desetak hiljada. Tada je, da podsetimo, u samom žarištu epidemije, u Valjevu, umrlo više ljudi nego što je grad na Kolubari, uoči rata, imao stanovnika. Zbog velikog broja mrtvih i posmrtnih kolona bez kraja, srpske vlasti su prvi put u svojoj istoriji zabranile upotrebu crkvenih zvona, jer bi, u suprotnom, zvonila bez prestanka. Otuda i sam naslov romana – Kad zvona zaneme. (više…)

Idi kuda te srce vodi, Susana Tamaro

U životu svakog čoveka, govorio je, postoji samo jedna žena sa kojom može da ostvari savršenu vezu kao što u životu svake žene postoji samo jedan muškarac sa kojim se oseća kompletna. Pronaći se, sudbina je malobrojnih. Svi ostali su prinuđeni da žive u jednoj vrsti nezadovoljstva i neprekidne čežnje.

– Koliko je ovakvih susreta, govorio mi je u tami sobe, – jedan u deset hiljada. Uzimali smo jedno drugom reč iz usta; mislili smo o istim stvarima i govorili o njima na isti način; izgledalo je da se poznajemo godinama, a ne samo dve nedelje. (više…)

Senka vetra – Karlos Ruis Safon

Običaj je da, kad neko prvi put poseti ovo mesto, mora da izabere jednu knjigu, onu koja mu se najviše svidi, i usvoji je, starajući se da nikad ne nestane, da zauvek ostane živa. To je jedno veoma važno obećanje. Za ceo život….

Tokom skoro pola sata šetao sam se po zavojima tog lavirinta, koji je mirisao na stari papir, na prašinu i na magiju. Pustih da mi ruka prelazi po avenijama izloženih rikni, iskušavajući moj izbor. Pažljivo sam posmatrao , među naslovima izbledelim od vremena, reči na jezicima koje sam prepoznavao i desetinama drugih koje nisam bio u stanju da identifikujem. Prođoh kroz hodnike i spiralne galerije nastanjene stotinama, hiljadama svezaka, koji su činilo se, znali više o meni nego ja o njima. Nedugo zatim, pade mi na pamet da se iza korica svake od ovih knjiga otvara jedan beskrajni univerzum za istraživanje, i da, izvan ovih zidova, svet pušta da život prolazi u popodnevima fudbala i radijskih serija, zadovoljan time što vidi do mesta na kom mu je pupak i malo dalje. Možda beše ta misao, slučajnost ili njena dična rođaka sudbina, ali tog sam istog časa znao da sam već uzabrao knjigu koju ću usvojiti. Ili bih možda morao da kažem: knjigu koja će usvojiti mene. (više…)