Istorija

Narodna biblioteka „Dr Milovan Spasić“ u Rekovcu je osnovana 12.10.1928. godine. O nastanku Biblioteke ne postoje pouzdana dokumenta. Osnovala ju je grupa levačkih intelektualaca sa profesorom književnosti Petrom Popovićem iz potrebe za knjigom i znanjem. Profesor je bio sin Pop Vase i tom prilikom, kao početni fond, pop Vasa je poklonio biblioteci dvadeset knjiga, uglavnom crkvenih. Izrastala je negovana brigom sveštenika, trgovaca, profesora, učitelja, činovnika, s početka, ali i potom „knjigoljubaca“. Prvi pravi ljudi bili su okupljeni oko Biblioteke. Biblioteka je u početku bila u prostorijama Osnovne škole u Rekovcu. Pored učenika, koristili su je i građani Rekovca i okolnih sela. Njome su rukovodili prosvetni radnici Ilić Raković, Dragan Stepanović i Krsta Čabrić.

JEDINA UZORNA ČITAONICA
REKOVČANI IMAJU GDE PROVODITI VREME
REKOVAC JANUARA 1959.

„ U Rekovcu postoji knjižnica sa čitaonicom koja raspolaže sa 3160 knjiga naših i stranih pisaca, zatim dnevnom štampom, raznim časopisima, radio aparatom, razglasnom stanicom kao i nekoliko šah garnituri.

Smeštena je u lepoj, svetloj prostoriji u samom centru grada i po svom uređenju i održavanju, može da polsuži kao primer sličnim ustanovama.

Od ukupnog broja knjiga, 360 je poklonio Vijislav Milojević, general u penziji, a 1060 knjiga čitaonica je dobila od Saveta za prosvetu i kulturu NRS.

Ova ustanova obavlja i prodaju štampe. Iz pregleda stanja prodaje vidi se da se rasturanje štampe iz godine u godinu sve više povećava. U 1957.godini, na primer, štampe je prodato za 833 690 dinara, a u 1958. godini za 980 750 dinara.

Rasturanje štampe, dužnost knjižničara i sve poslove u čitaonici obavlja samo jedan službenik Živadin Ilić, koga plaća narodni odbor opštine. On se na ovom poslu pokazao kao veoma aktivan.

Tako je ustanova postala veoma prijatno svratište građana i omladine Rekovca.

Na taj način ona vrši korisnu misiju narodnog prosvećivanja i omogućava radnim ljidima da prijatno i korisno provedu svoje slobodno vreme.“ Č.P.( Čeda Pešić).

RADNIČKI UNIVERZITET „ DUŠAN POPOVIĆ“

Od 1963.god. Biblioteka radi u sastavu Radničkog univerziteta „Dušan Popović“. Rešenjem Skupštine opštine Rekovac, broj 01-020-71 od 27.09.1974.godine spajanjem univerziteta iz Rekovca i Belušića, spajaju se i Biblioteke. Na taj način se stvaraju i uslovi za normalan rad i razvoj. Otvorena su odeljenja za decu i odrasle, čitaonica, magacin sa knjigama, sala za sastanke sa 20 sedišta, Galerija, kancelarija za upravnika.

Radnički univerzitet „Dušan Popović“ 1986.godine menja delatnost u Narodnu biblioteku, koja samostalno počinje da radi od 1.oktobra iste godine.

NARODNA BIBLIOTEKA „ RIBNIKAR“

Radnički univerzitet „ Dušan Popović“ 1986.god. menja delatnost u Narodnu biblioteku koja samostalno počinje da radi od 1.oktobra iste godine. NIRO „ Politika“ iz Beograda 12.10.1987.godine Biblioteci daje ime „ Ribnikar“ ( po prezimenu osnivača Politike). Biblioteka je imala dva ogranka u Belušiću i Dragovu. Nova biblioteka je smeštena u adaptiranoj i lepo sređenoj zgradi. U sastavu Biblioteke su se nalazile Galerija i bioskop. U fondu je bilo 30.000 knjiga i 1500 članova. Narodna biblioteka „Dr Milovan Spasić“ je od 1978. godine dobitnik nagrade „Milorad Panić Surep“ za postignute rezultate u razvoju bibliotečke delatnost.

NARODNA BIBLIOTEKA „ DR MILOVAN SPASIĆ“

Danas Biblioteka nosi ime po Milovanu Spasiću koji je rođen u Rekovcu 1817.god. od oca Ivana Spasića, seoskog kneza, i majke Jovanke. Po završetku osnovne škole odlazi u Sremske Karlovce gde pohađa gimnaziju. Odobrenjem Popečiteljstva prosveštenija 1841. godine odlazi u Nemačku na dalje školovanje. Studirao je filozofske i političke nauke na univerzitetu i Haleu, Jeni, a u Berlinu je na Filozovskom fakultetu stekao je doktorat krajem 1843.god. Po povratku je po nalogu pristupio uređenju Biblioteke Popečiteljstva i radio na izradi prvog u Srbiji zakona o javnim školama. Kao činovnik Popečiteljstva prosveštenija, dobio je zadatak da uredi knjige Narodne biblioteke Srbije, da kompletira zbirke i sve ih popiše.

U Bratislavi je bio angažovan u Biblioteci srpske omladine, a 1845.god. podnosi izveštaj. Neveliki fond 2.283 svezaka je razvrstao i podelio u 3 grupe: 1.Srpske i ostale slovenske 2.Nemačke 3.Latinske i romanske knjige

Razvrstane knjige je obradio prepisavši na cedulje osnovne podatke o knjigama. Na osnovu ovako sređene kartoteke izradio je kataloge za sve tri grupe knjiga. Na osnovu ovako sređene kartoteke izradio je kataloge za sve tri grupe knjiga. Spasić se zalaže da se za biblioteku zaduži za stalno potreban činovnik koji bi o njoj vodio brigu. Posebno je predlagao da se odrede pravila za korišćenje biblioteke, po kojima bi činovnik postupao, kako se njen fond ne bi uskoro doveo u pitanje. Spasićev predlog nije ozakonjen, ali su njegova pravila za trajno uređenje i smeštaj biblioteke ostali dragoceni izvor ideja i stručnih uputstava što će zvanično primeniti prvi zvanični bibliotekar Filip Nikolić, 1853.godine, i kasnije njegovi naslednici.

Milovan Spasić je 1844.god. izradio prvi azbučni katalog. Biblioteka je 1845.god. imala 1412 naslova u 2283 sveske i autorski katalog koji je izradio Milovan Spasić. Kneževim ukazom iz 1853.god. uvedeno je zvanje državnog bibliotekara u rangu Velike škole. Može se smatrati prvim bibliotekarom Narodne biblioteke, iako zvanično nije bio njen službenik.

Posle 45-godišnjeg napora i predanog rada narodu i državi, Spasić je otišao u penziju. Preminuo je u Beogradu 11.06.1908.god.u 92 godini života.